ОШ "ЉУБИША УРОШЕВИЋ" - Рибаре
ризница знања ...

НЕД	ПОН	УТ	СРЕ	ЧЕТ	ПЕТ	СУБ
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Структура атома. Нуклеарне силе

Страна у припреми
Извор fizikazaosnovce678

            1897. Томсон – Атом представља лопту у којој је равномерно
распоређена позитивна количина наелектрисања у којем пливају
електрони.
1911. Ернест Радерфод – планетарни модел атома – по угледу на
планете и Сунце – атом има језгро око кога круже електрони
1913. Нилс Бор – електрони се крећу по строго одређеним
путањама око језгра и  једину при преласку са једне на другу
путању емитују или примају енергију.

Димензије атома - 10^-10m
Атом се састоји од језгра (латински нуклеус) и електронског
омотача.
Модел атома: (језгро – протони и неутрони, омотач – електрони)



Атомско језгро се састоји од протона и неутрона. Протони и
неутрони имају приближно исте масе.

m_p=m_n=1.67 10^-27kg

Маса електрона је око 1840 пута мања од масе протона или
неутрона.
                                 m_e=9.1 10^-31kg
Језгро има много већу масу од електронског омотача.
Пречник језгра је много пута мањи од пречника атома.
Упоређивање – језгро као глава шпенадле, путања електрона
пречника 20 метара.

Језгро је централни део атома. У језгру је сконцентрисано
целокупно позитивно наелектрисање атома и готово целокупна
маса атома.
Број протона једнак је броју електрона - Атом је електронеутралан.
Када има вишак електрона атом је негативно наелектрисан, а када
има мањак електрона атом је позитивно наелектрисан.

У природи су могући процеси у којима се од електронеутралног атома
одваја један или више електрона. Одвојени електрони се називају
слободни електрони, а остатак aтома – позитивни јони – катјони.

Могућ је и обрнут процес – Неки од слободних електрона могу да уђу
у састав електронског омотача. Тако настају негативни јони – анјони.
При одвајању електрона – јонизацији не мења се број протона и
неутрона у језгру.

У унутрашњости атом делују привлачне силе – позитивно језгро и
негативно наелектрисани омотач се међусобно привлаче.
Зашто онда електрон не падне на језгро? – Упоредити са планетама
У природи постоје атоми који имају од 1 до 92 електрона. Постоје и
атоми са већим бројем електрона који су произведени у
лабораторијама.

1870. Мендељејев - предавање: ''О периодном систему елемената и
његовој примени за одређивање особина неоткривених елемената.''

Број протона у језгру представља редни број атома. Редни број се
обележава словом Z.

Укупан број протона и неутрона у језгру чини масени број. Масени
број се обележава словом А.

Пример:
водоник:         Z=1     A=1                 ₁H¹
хелијум:          Z=2     A=4                 ₂He⁴

Ознака за атом:                                               _ZX^A

X – хемијски симбол елемента

Пример:          ₁H¹       ₂He⁴     ₈O1⁶

Број протона и неутрона једнак је код атома на почетку Периодног
система.
Број неутрона у језгру је све већи од броја протона што се иде ка
крају Периодног система.

Пример: уран – 143 неутрона и 92 протона           ₉₂U²³⁵

Неки елементи могу да имају у језгру различит број неутрона.

Пример: водоник

-     тешки водоник – деутеријум – језгро: 1 протон и 1 неутрон
-     упертешки водоник – трицијум – језгро: 1 протон и 2 неутрона

Елементи који имају исти редни број, а различите масене бројеве
називају се изотопи.

Велики број елемената има изотопе.

Изотопи урана: U²³³        U²³⁵           U²³⁸            U²³⁹
Између протона у језгру владају одбојне електричне силе.
– Зашто се језгро не распадне?

Честице у језгру  су везане посебном врстом сила које се називају 
нуклеарне силе. Ове силе су 100 пута јаче од одбојних електричних сила
које се јављају између протона.

Нуклеарне силе делују на малим растојањима.

Карактеристике нуклеарних сила:

-          врло каратак домет

-          не зависе од наелектрисања ( јављају се између два протона, 
            између два неутрона, између неутрона и протона)

-          имају својство засићења ( сваки нуклеон ступа у дејство са само 
           њему најближим нуклеонима)

-          јаче од свих познатих сила (надвладавају електростатичко одбијање
            између протона у језгру)